Sokolska Planina (973 m) kružna tura od sela Carina (23.06.2019) NAJAVA

Sokolska planina je jedna od četiri planine koje čine grupu Podrinjskih planina, pored planina Jagodnja, Boranja i Gučevo. Sokolska planina, najveći planinski venac rađevinsko-jadranskog Podrinja, diže se jugoistočno od Krupnja između Drine, Azbukovice, Rađevine i Jagodnje. Omeđena je tokovima Drine i Uzovnice na zapadu, Ljubovije na jugu i Krive reke, Bogoštice na severoistoku, a odvaja Rađevinu (i Jadar) od Podrinja. Granicu između Sokolske planine i Jagodnje čini Vukova reka. Sokolska planina se pruža dinarski od Šapca (923 m) i Mačkovog Kamena (843 m) do Proslopa na jugoistoku. Spada u niže planine, sa najvišom tačkom Rožanj (973 m). Na obroncima planine nalazi se ostaci utvrđenja Soko grad, a ispod njega se nalazi Manastir Svetog Nikolaja.

Soko Grad je nastao još u srednjovekovnoj Srbiji, ali je najpoznatiji po svojoj ulozi tokom Osmanske okupacije Srbije tokom koga je postao jedan od najozloglašenijih mučilišta pravoslavnog stanovništva. Neki od najstarijih podataka potiču iz davne 1476. kada se spominje i dizdar tvrđave Sokol Kemal.

Ne zna se tačan datum nastanka. Postoje neslaganja kod istoričara o dokumentu o Sokolu koji potiče iz 1392. godine. Međutim, na osnovu oblika utvrđenja da se zaključiti da je Soko znatno stariji od ovog datuma jer je prvobitno, starije utvrđenje, zidano na najvišoj steni i odgovara dobu znatno starijem od Despotovine. Soko-grad je ostao sinonim nepobedivosti, jedan od poslednjih bastiona turske vlasti i dominacije u Srbiji. S pravom je nosio epitet „sultanove cure” ili „sultanove neveste”.

Bio je neosvojiv sve do 1862. godine kada su ga Turci pod pritiskom svetskih sila predali Srbima koji su ga na njihov zahtev srušili.

Grad je posle odlaska turske vojske i posade miniran i dobrim delom uništen. Danas je ostalo vrlo malo ostataka bedema i kula, a u samom utvrđenju je na temeljima jedne od kula podignut betonski plato na kome je izgignut veliki krst. Episkop šabački Lavrentije je podno Soko Grada podigao manastir posvećen Nikolaju Velimiroviću.

Uz kolski put od manastira do platforme sa krstom podignuto je 10 kapela od kamena koje su prigodno oslikane u kojima je ispisana po jedna Božija zapovest.

Više o Soko Gradu i manastiru SOKO (manastir Svetog Nikolaja) možete videti na linku: https://www.youtube.com/watch?v=N8a0aftNPTk

PROGRAM AKCIJE

Polazak 23.06.2019 u 06:00 iznajmljenim prevozom , sa parkinga opštine Novi Beograd.

Kratku pauzu za doručak, dopunu zaliha i WC pravimo u Lajkovcu. Na polaznu tačku u mesto Carina stižemo oko 09:30. Krećemo na kružnu stazu, prema manastiru Svetog Nikolaja (gde ćemo napraviti pauzu), potom na uzvišenje gde se nekad nalazilo utvrđenje Sokograd (sada ima veliki metalni krst), i potom nastavljamo grebenom do samog vrha Rožanj (973 m). Dalje staza vodi do manastira posvećenog Svetom Vasiliju Ostroškom (crkva brvnara, podignuta 2010.), a potom grebenom silazimo prema polaznoj tački u mestu Carina. Očekivano vreme završetka ture je oko 17:00. U povratku svraćanje u neki od restorana. Stizanje u Beograd oko 21:30.

Virtuelni obilazak staze možete videti na linku:
https://www.youtube.com/watch?v=vLUSnzxrayI

Statistika dana: Uspon cca 1.000 m. Silazak cca -1.000- m. Dužina cca 18 km. Težina na skali od 1-5 2,5

Cena prevoza 1.500 din, podložna promenama u zavisnosti broja prijavljenih učesnika.

Oprema uobičajena za ovo doba godine, cipele, čeona lampa, štapovi, slojevita odeća.

Dokumenta: Planinarska knjižica sa plaćenom članarinom za tekuću godinu, lična karta, zdravstvena knjižica.

Hrana iz ranca i u povratku u nekom od restorana.

VODIČ: Milojko Arnautović, Licenca PSS MB 680, tel 063 20 43 34, e-mail: milojko.adventure@gmail.com

Prijave putem SMS-a, viber-a ili maila (ili na sastancima kluba Azimut sredom od 20:00 u ul. Narodnih Heroja 11, kafe Soliter) uz akontaciju od 50%. U slučaju odustajanja naći zamenu.

NAPOMENA: Program putovanja i uspona je orijentacioni; оrganizator zadržava pravo izmene plana u slučaju nepredviđenih okolnosti. Učesnici idu na sopstevenu odgovornost uz strogo pridržavanje Pravilnika o bezbednom izvodjenju planinarskih aktivnosti PSS: https://pss.rs/wp-content/uploads/2017/09/P120-Bezbedno-izvodjenje-planinar.-akcija.pdf

Оbaveštenje: Saglasno zakonu o turizmu, za putovanje nije obezbeđena zaštita u pogledu garancije putovanja.

Tornička Bobija (1.272 m) kružna tura od G. Orovice (14.04.2019) NAJAVA

Tornička Bobija je jedna od planina Valjevskog planinskog masiva između reke Drine na zapadu, Sokolske planine na severu, zatim planina Medvednik i Jablanik na istoku i kanjon reke Trešnjice na jugu. Ono po čemu se ova planina izdvaja od mnogih drugih je njena uređenost. Za ljubitelje prirode pruža raznovrstan sadržaj i to: prelepe vidikovce, stenovite odseke i zubce, izletišta u lišćarskim i četinarskim šumama, gustu mrežu šumskih puteva i staza i dr. Najviši vrh ove planine je Tornička Bobija (1272 m) do koga planinari najčešće dolaze iz smera istoka, odnosno sa Debelog Brda. Staza kojom ćemo mi ići, za razliku od uobičajene, vodi od sela Gornja Orovica.

PROGRAM AKCIJE

Polazak 14.04.2019 u 06:00 iznajmljenim prevozom , sa parkinga opštine Novi Beograd.

Na polaznu tačku mesto Gornja Orovica stižemo oko oko 09:00. Posle preobuvanja i pakovanja, krećemo na kružnu stazu, preko zaseoka Maksići i Savkovići, pa potom preko grebena stižemao do samog vrha, i preko nekoliko vidikovaca, proći ćemo pored šumarske kuće i planinarskog doma, Račićeve crkve, vidikovaca prema Jablaniku i Medvedniku, preko Oštre Stene i rudnika Barita, vraćamo se sa druge strane na početnu tačku oko 17:00. U povratku svraćanje u neki od usputnih restorana. Stizanje u Beograd oko 22:00.

Virtuelni obilazak možete pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=U5b_PoHzUfU&t=4s

Statistika dana: Uspon cca 1.100 m. Silazak cca -1.100- m. Dužina cca 21 km. Težina na skali od 1-5    3

Cena prevoza 1.400 din, podložna promenama u zavisnosti broja prijavljenih učesnika.

Oprema uobičajena za ovo doba godine, cipele, čeona lampa, štapovi, topla odeća.

Dokumenta: Planinarska knjižica sa plaćenom članarinom za tekuću godinu, lična karta, zdravstvena knjižica.

Hrana iz ranca i u povratku u nekom od restorana.

VODIČ: Milojko Arnautović, Licenca PSS MB 680, tel 063 20 43 34, e-mail: milojko.adventure@gmail.com

Prijave putem SMS-a, viber-a ili maila (ili na sastancima kluba Azimut sredom od 20:00 u ul. Narodnih Heroja 11, kafe Soliter) uz akontaciju od 50% (može biti izvršena i elektronski na tekući račun). U slučaju odustajanja naći zamenu.

NAPOMENA: Program putovanja i uspona je orijentacioni; оrganizator zadržava pravo izmene plana u slučaju nepredviđenih okolnosti. Podrazumeva se da planinari imaju solidnu kondiciju. Učesnici idu na sopstevenu odgovornost uz strogo pridržavanje Pravilnika o bezbednom izvodjenju planinarskih aktivnosti PSS (https://pss.rs/wp-content/uploads/2017/09/P120-Bezbedno-izvodjenje-planinar.-akcija.pdf), na čiju primenu su svojom prijavom za učestvovanje u akciji pristali.

Izveštaj sa akcije Cer grebenska tura 03.02.2019.

Cer, bez obzira na svoju malu visinu je magična planina koja inspiriše. Akciju u organizaciji PSD Azimut i moje malenkosti smo počeli sa kašnjenjem od pola sata, po predivnom zimskom (skoro kao letnjem danu). Organizovana je tura celom dužinom od najzapadnije strane iz sela Lešnica, prema istoku do Lipovih voda, preko usputnih vrhova (Vidin grad), šumskim putevima, sa kojih je pucao pogled sa jedne strane na pitomu ravnicu Mačve i Iverak i Lozničko polje sa Gučevom iznad sa druge strane. Na usputnoj stanici, naseobini od nekoliko koliba, posluženi smo rakijom od ljubaznih domaćina iz Jadranske Lešnice iz familija Jokčić i Lukić, koji su se tu zatekli.

Lovačka brvnara
Kolibe

Da sve ne bude idealno pobrinula se kiša koja je počela isprva stidljivo, a posle punim intezitetom da pada, trajala je taman dovoljno da nas požuri da akciju završimo ceo sat ranije pre planiranog vremena. Na stazi su nas dočekali ljubazni domaćini PSD Cer iz Šapca, (bio je tu i emotivni susret kuma, Sandre i Nataše, članica dva kluba), koji su takođe s nama dobro pokisli.

Ali na kraju, posle svake kiše sunce, a u našem slučaju i predivna duga, koja na ovakvom mestu čini se ima punije boje. Pa još kuvano vino u planinarskom domu, naložena peć, topla domaćinska atmosfera, druženje i delimično sušenje, trenuci za pamćenje. Rastali smo se sa obostranom željom da sledeće godine ponovimo druženje. Na kraju “Domovina”, kafana na putu za Beograd, topla čorba, prepričavanje događaja, uz konstataciju da ni kiša ne može da utiče na veliku pozitivnu energiju koju smo taj dan pokupili na Ceru, koja će nas nadam se držati do sledećeg odlaska na planinu.

Galeriju slika možete videti i preuzeti u originalnoj veličini na linku https://1drv.ms/f/s!AhelE_H6FVfn3yweHB6OJQK16pga